Za Julijusa Evolu (1898-1974) alhemija nije bila, kao što se veruje, specijalizovana tema koja se bavila isključivo metalima i njihovim korespondencijama unutar čoveka, već sveobuhvatan fizički i metafizički sistem koji čine kosmologija i antropologija (u smislu kompletne spoznaje čoveka kako u telu tako i u duši). Sve prirodno i natprirodno može se pronaći u njemu. Za Evolu su hermetizam i alhemija jedno te isto.
Cilj ovog sistema je da se spozna i doživi duševnost „svetog“ organizma, prepunog životnih sila, u kome je sve isprepletano i povezano jedno s drugim. Čovek je u središtu, gde je u poziciji mikrokosmosa u odnosu na makrokosmos: kako gore, tako dole, prema rečima Smaragne table. Jezik alhemijskih simbola kao izraz ovog univerzalnog sistema mora imati odgovarajuće aspekte u svim ostalim misteriozofskim sferama i može da služi kao univerzalni ključ u njima, baš kao što, obrnuto, bilo koje drugo misteriozno učenje ima tu moć da ispuni praznine ezoterije u alhemiji.
Uz Artura Reginija (1878-1946), a sigurno i na njegov predlog, Evola je bio jedan od retkih u to doba koji su bili svesni ove paralele, posebno u odnosu na drevnu teurgijsku praksu. Godine 1926. Evola je objavio članak u Ultri (novine neobično liberalne teozofske lože u Rimu) o kultu Mitre u kome je veliki naglasak stavio na sličnosti ovih misterija sa hermetizmom. U grupi UR (1927-29), čiji je Evola bio član, specifični alhemijski simboli korišćeni su u učenju „Magije“. Ovde je naglašen taj praktični aspekt, jer se alhemija ne može shvatiti koristeći isključivo apstraktnu misao, a još manje kao samo psihički proces u nesvesnom (K. G. Jungova teorija), već kao mnogo više od toga: vežba duše i duha u smislu platoničarske tradicije.
?dakle ta Evolina rana preokupacija alhemijskim simbolizmom? Nakon svog dadaističkog i filozofskog razdoblja, Evola je stupio u kontakt sa teozofskim i slobodnozidarskim krugovima. Ovde posebno možemo ukazati na uticaj Reginija o kome Evola piše u svojoj autobiografiji da mu je ili pozajmio važne alhemijske tekstove ili ga je barem o njima obavestio. Preko vrlo značajnih ezoteričnih časopisa, Atbanor i Ignis (1924-1925) koje je uređivao Regini, Evola se upoznao sa čitavim nizom doprinosa alhemiji koji su bili dovoljni da mu daju prve nagoveštaje ovog znanja. Reginijev uticaj mora da je bio odlučujući jer su mnogi od njegovih bili i omiljeni Evolini citati. U svojoj autobiografiji Evola citira rane prevode Renea Genona Le voile d’Isis (kasnije Etudes tradicionalelles), koji su takođe uticali na njegovu viziju alhemije.
Jakopo da Korelja (Jacopo da Coreglia) piše da je sveštenik, otac Frančesko Oliva, načinio najdalekosežniji korak u hermetičkoj nauci i koji je – visoko ceneći oštar duh i intelektualno poštenje mladog tragača, obezbedio Evoli pristup zapisima koji su bili strogo rezervisani za najveštije iz ovog uskog kruga. Oni su se primarno bavili dostignućima Bratstva Mirijam (Fratellanza Terapeutica Magica di Myriam), koje je osnovao doktor Đulijano Kremerc (Giuliano Kremmerz), (pseudonim Ćira Formisana, 1861-1930).
Cilj ovog sistema je da se spozna i doživi duševnost „svetog“ organizma, prepunog životnih sila, u kome je sve isprepletano i povezano jedno s drugim. Čovek je u središtu, gde je u poziciji mikrokosmosa u odnosu na makrokosmos: kako gore, tako dole, prema rečima Smaragne table. Jezik alhemijskih simbola kao izraz ovog univerzalnog sistema mora imati odgovarajuće aspekte u svim ostalim misteriozofskim sferama i može da služi kao univerzalni ključ u njima, baš kao što, obrnuto, bilo koje drugo misteriozno učenje ima tu moć da ispuni praznine ezoterije u alhemiji.
Uz Artura Reginija (1878-1946), a sigurno i na njegov predlog, Evola je bio jedan od retkih u to doba koji su bili svesni ove paralele, posebno u odnosu na drevnu teurgijsku praksu. Godine 1926. Evola je objavio članak u Ultri (novine neobično liberalne teozofske lože u Rimu) o kultu Mitre u kome je veliki naglasak stavio na sličnosti ovih misterija sa hermetizmom. U grupi UR (1927-29), čiji je Evola bio član, specifični alhemijski simboli korišćeni su u učenju „Magije“. Ovde je naglašen taj praktični aspekt, jer se alhemija ne može shvatiti koristeći isključivo apstraktnu misao, a još manje kao samo psihički proces u nesvesnom (K. G. Jungova teorija), već kao mnogo više od toga: vežba duše i duha u smislu platoničarske tradicije.
?dakle ta Evolina rana preokupacija alhemijskim simbolizmom? Nakon svog dadaističkog i filozofskog razdoblja, Evola je stupio u kontakt sa teozofskim i slobodnozidarskim krugovima. Ovde posebno možemo ukazati na uticaj Reginija o kome Evola piše u svojoj autobiografiji da mu je ili pozajmio važne alhemijske tekstove ili ga je barem o njima obavestio. Preko vrlo značajnih ezoteričnih časopisa, Atbanor i Ignis (1924-1925) koje je uređivao Regini, Evola se upoznao sa čitavim nizom doprinosa alhemiji koji su bili dovoljni da mu daju prve nagoveštaje ovog znanja. Reginijev uticaj mora da je bio odlučujući jer su mnogi od njegovih bili i omiljeni Evolini citati. U svojoj autobiografiji Evola citira rane prevode Renea Genona Le voile d’Isis (kasnije Etudes tradicionalelles), koji su takođe uticali na njegovu viziju alhemije.
Jakopo da Korelja (Jacopo da Coreglia) piše da je sveštenik, otac Frančesko Oliva, načinio najdalekosežniji korak u hermetičkoj nauci i koji je – visoko ceneći oštar duh i intelektualno poštenje mladog tragača, obezbedio Evoli pristup zapisima koji su bili strogo rezervisani za najveštije iz ovog uskog kruga. Oni su se primarno bavili dostignućima Bratstva Mirijam (Fratellanza Terapeutica Magica di Myriam), koje je osnovao doktor Đulijano Kremerc (Giuliano Kremmerz), (pseudonim Ćira Formisana, 1861-1930).
Slične knjige:
Nedavno gledane knjige:
