MOJA VERA
Pedest i pet mi je godina, i, s izuzetkom četrnaest- petnaest godina mog detinjstva, bio sam doskora “nihilista”, u pravom smislu te reči. Nisam bio socijalista ili revolucionar, već nihilista, u smislu da sam bio bez ikakve vere.
Pre pet godina sam počeo da verujem u Hristovo učenje, i kao posledica toga u meni je došlo do velike promene. Sad više ne marim za stvari koje sam cenio, i počeo sam da želim stvari prema kojima sam ranije bio ravnodušan. Kao čovek koji, polazeći na neki posao, odjednom shvati da je taj posao jalov i vrati se, pa je sve što mu je do tad stajalo desno postalo levo, a sve što je bilo levo postalo desno, dok se njegova želja da bude što dalje od kuće promenila u želju da joj bude što bliže – tako su se, mogu da kažem, i cilj i svrha mog života promenili; moje želje nisu više onakve kakve su bile. Za mene su dobro i zlo zamenili mesta. Do tog iskustva došlo je jer sam razumeo Hristovo učenje na sasvim nov način, i video ga u sasvim novom svetlu.
Nemam nameru da tumačim Hristovo učenje, već prosto da ispričam kako sam došao do toga da razumem najjednostavniju, najjasniju i najrazumljiviju stvar u tom učenju, te kako je to, kad sam jednom jasno shvatio na šta Hrist misli, dalo sasvim nov pravac svim mojim mislima.
Nemam želju da tumačim Hristovo učenje, ali bih voleo da sprečim da ga drugi pogrešno tumače. Hrišćanske crkve generalno priznaju da su svi ljudi, koliko god se međusobno razlikovali po znanju ili mentalnom kapacitetu, jednaki pred Bogom, i da je istina, otkrivena čoveku, pristupačna svima. Sam Hrist nam je rekao da je Otac sakrio neke stvari ‘od mudrih i razboritih, a otkrio ih deci.’
Ne mogu svi ljudi biti prosvećeni u misterije dogmatskih, homiletičkih, patrističkih i drugih teologija, ali svi mogu razumeti ono čemu je Hrost učio i još uvek uči jednostavne i neuke ljude. Hristova učenja su meni doskora bila nerazumljiva, ali sad ih razumem, i to što sam našao želim da objasnim i drugima...
Slične knjige:
Nedavno gledane knjige:
