"Zatvori (obstipatio alvi) su, medicinskim rečnikom kazano, oboljenja koja podrazumevaju dugotrajnu zadršku ekskrementa u crevima ili otežano pražnjenje creva (nasilna, tvrda, nedovoljna stolica). Pri tom ekskrementne materije se nagomilavaju u debelom crevu, rastežući ga i bitno menjajući njegov oblik i razmere. Rezultat toga je da se unutrašnji organi pomeraju i pritiskuju, što nepovoljno utiče na njihovu normalnu aktivnost. Količina vode u ekskrementu, pri zatvoru, manja je od normalne i iznosi do 60% (umesto 80%), a pražnjenja su suva.
Budući da čovek produžava da jede, a nema stolice, ekskrementne materije se kroz sluzokožu debelog creva asimiluju u krv i „cirkulišući" u njoj truju ceo organizam. U napregnutom režimu funkcionišu "drugostepeni" organi za lučenje - jetra, koža i pluća. Kada čovek ima dugotrajne zatvore opterećenje bubrega je veliko. Ekskrementna šljaka nagomilava se u vezivnom tkivu organizma i podriva njegov imunitet. Takvo samotrovanje dovodi organizam u krajnje teške uslove, brzo ga troši i predstavlja uzrok razvoja velikog broja oboljenja - od običnih prehlada, alergija i parazitskih oboljenja do onkologije, srčanovaskularnih, kožnih oboljenja i hormonalnih poremećaja.
Spoljašnji simptomi zatvora su: teško disanje, povremeno sa smradom, obložen jezik; brzo umaranje; loša boja kože i kose, bubuljice, ospe, suviše masna ili suva koža. Ljudi koji boluju od zatvora žale se na mnoge neprijatne osećaje, koji se direktno ne odnose na probavni trakt. Tu spadaju: glavobolja, potmuli bolovi na temenu i zatiljku, slabo, potišteno raspoloženje, odbojnost prema umnom radu, slabljenje pamćenja, neprijatni osećaji u predelu srca i lupanje srca, odvratan ukus u ustima, zadah iz usta i tome slično. Ponekad se uočavaju dispeptične pojave: žgaravica, podrigivanje, mučnina i pritisak na podbratku.
Pri raspoznavanju zatvora treba imati u vidu, da nije tačno uveliko rasprostranjeno mišljenje da čovek treba normalno da prazni svoja creva jednom dnevno. Kretanje sadržaja kroz debelo crevo i akt defekacije regulišu centralni i vegetativni nervni sistem, a obezbeđuje se nizom bezuslovnih i uslovnih refleksa, u čijem razvoju bitnu ulogu ima vaspitanje u detinjstvu. Mogu se stvoriti navike da se jednom dnevno prazne creva u određeno vreme. Postoje porodice u kojima većina članova normalno ima stolicu nakon 1-2 dana, dok se kod drugih porodica stolica 2 puta dnevno smatra normalnom pojavom. Na frekvenciju pražnjenja creva bitan uticaj ispoljavaju i konstitutivne osobenosti organizma čoveka. Na primer, osobe sa sluznom konstitucijom imaju slabu peristaltiku creva, što znači i ređu stolicu. Konzistencija stolice kod njih je tečnija. Osobe sa konstitucijom vetra imaju jaču peristaltiku i normalnu, češću stolicu. Ali zato što je njihov organizam sklon brzom gubitku vode odnosno dehidraciji, dehidrira ekskrement i stolica je manje učestala i ima tvrdu konzistenciju (tipa kozjih brabonjaka). U idealnom slučaju, čovek treba da ima stolicu posle svakog uzimanja hrane, kao što se to dešava kod dojenčadi.
Još veći uticaj na učestalost pražnjenja creva ima čovekov način života i kvalitet, odnosno sadržaj hrane. Tako se, pri potpunom uzdržavanju od hrane pražnjenja javljaju posle 5-6 dana, kod strogo mesne hrane i hrane od jaja posle 2-3 dana, kod mesne dijete sa manjom količinom biljne hrane posle 1-2 dana, kod mešovite obične hrane (1/3 mesa i 2/3 biljne hrane - hleb, povrće i voće) svakodnevno jednom, kod čisto biljne hrane 1-2 puta dnevno.
Prema tome, pojam zatvora (opstipacije) je relativan pojam i treba ga tretirati samo u vezi sa prošlim životom neke osobe. Mi ćemo pod zatvorom podrazumevati smanjivanje učestalosti pražnjenja u odnosu na raniji period, kao i nedovoljno, nasilno pražnjenje debelog creva (kada čovek oseća da pražnjenje nije bilo potpuno), posebno ako pražnjenja nisu vezana za promenu ishrane ili promenu načina života."
Genadij Petrovič Malahov
Slične knjige:
Nedavno gledane knjige:
