Jedna od najvažnijih karakteristika aure jeste svakako njen dinamičan i brz razvoj u početku rada na razvoju aure. Brze promene koje se odigravaju na samoj strukturi aure imaju odraza i na promenu efekata koji određena iz struktura u transmisiji bioenergije proizvodi. Tu se prvenstveno misli na prijem i zračenje bioplazme i na kvalitetne karakteristike bioenergije koja se zrači. Može se skoro sa sigurnošću reći da svaka nova struktura aure ima sasvim specifičan uticaj na druge aure u okruženju. Taj uticaj je posebno ispoljen u trenucima kada aura ima izraženo jak globalni bioenergetski potencijal, koji periodično raste i onda naglo opadne na minimum svoje vrednosti. Ispitivanje baš tih uticaja na druge aure je predmet proučavanja moje knjige a verovatno će još dugo biti premet mojih istraživanja i verujem istraživanja drugih autora na polju bioenergije. Ova knjiga zamišljena je kao vodič kroz razvoj ljudske aure i upoznavanje sa fenomenima koji se za vreme tog razvoja u njoj dešavaju. Cilj knjige je da se dobije sistematična informacija o našem energetskom telu i da se možda odlučite na korak razvoja vaše aure.
Ispitivanjem aura ljudi koji su se na nestručan način bavili jogom ili nekim od brojnih tehnika meditacije, ekstrasen je, na žalost, otkrio da mnogi od njih nisu uspešno razvili sopstvenu auru. Razlog zašto dolazi do čestih grešaka u razvoju aure leži u činjenici da su pre svega različite tehnike, koje se nalaze u literaturi ili primenjuju u praksi na različitim kursevima, izvučene iz konteksta ukupnih determinisanih procesa koji prethode određenim vežbama. Zato su te tehnike same po sebi nedovoljne i nedorečene, a efekti njihove primene mogu nepovoljno da utiči na budući razvoj aure.
Razvoj aure zato ne treba prepustiti slučaju ili intuiciji, nego sprovoditi u prisustvu vodiča koji će svojim znanjem uspešno realizovati svaku od faza u razvoju aure. U neopreznom postupanju može se javiti problem veoma usporene ili čak potpuno zamrznute ekspanzije aure. To može gotovo sigurno prouzrokovati velike teškoće, sa neizvesnim ishodom, u kasnijim pokušajima da aura dobije na brzini u svom razvoju, odnosno sazrevanju.
Najveće iznenađenje prilikom istraživanja aure svakako je bilo neobično saznanje da aura ekspandira u prostoru do izuzetno velikih dimenzija. Kolike su zaista dimenzije razvijene aure teško je reći, ali se sa sigurnošću može tvrditi da su veće od prečnika naše planete. Verujem da aura veoma brzo posle svog primarnog širenja dobija prečnik koji višestruko nadmašuje okvire našeg Sunčevog sistema. Tada frontni talas bioenergetskog polja aure dostiže izuzetno velike brzine, prevaljujući ogromna rastojanja u svemiru. U stvari, ekspanzija aure kao prirodni fenomen predstavlja po mom mišljenju pravu minijaturnu kosmičku eksploziju unutrašnje svetlosti koju je teško objasniti i razumeti na osnovu do sada poznatih naučnih saznanja.
Ekspanzija aure po svojoj neobičnosti može se uporediti samo sa širenjem naše vaseljene posle Velikog praska koji se dogodio pre otprilike dvadeset milijardi godina, kada je otpočeo ekspandirajući život svemira. Tada je, da podsetimo, u trenutku same eksplozije, sva materija i energija svemira bila sabijena na tako malom prostoru da je mogla da stane na dlan ljudske ruke. Širenje energije i prvobitne materije koje je tada započelo još uvek traje. Zračenje radio talasa iz svih pravaca naše vaseljene samo je daleki odjek neobičnog prirodnog fenomena koji svojom grandioznošću nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Pozadinsko kosmičko zračenje u velikoj meri podseća na zračenje aura ljudi koji su nekada živeli, ali i onih koji u naše vreme imaju razvijenu auru. Po svemu sudeći, jednom formirana razvijena aura ostaje beskonačno dugo da svetli u prostoru svemira zadržavajući nesigurnu mogućnost svog daljeg razvoja. To samo po sebi nameće brojna pitanja na koje je teško u ovom trenutku naći prave odgovore.
U ovoj knjizi obrađeno je sedam poglavlja. Prvo poglavlje govori o radiesteziji. Ujedno, to je i prva oblast kojom sam počeo ozbiljno da se bavim u svojim istraživanjima. Mnogi moji prijatelji, koji su po profesiji inženjeri kao i ja, bili su sumnjičavi kada sam im govorio o ovom veoma interesantnom metodu za rano detektovanje obolenja i otkrivanje štetnih zračenja u prostoru. Meni je radiestezija puno pomogla, rekao bih da nije bilo nje nikada ne bih potpuno eliminisao uzroke nekih obolenja koja su direktna posledica štetnih zračena kojima sam bio izložen. Da li je ovaj metod naučno prihvaćen ili ne priznaćete manje je važno od efekata koje dobijate njegovom primenom. Ja bih preporučio svima da praktično upoznaju metode radiestezije moje knjige i da to znanje koriste za poboljšanje svog zdravlja i zdravlja svojih najbližih.
Drugo poglavlje u mojoj knjizi govori uopšteno, ali na jedan poseban način, o auri. U ovom poglavlju opisani su metodi kojima smo se služili u osmatranju i merenju aure. Po prvi put tu je data podela čakri na formacijske i periferne čakre. Ova podela je veoma važna i sigurno će važnost ove podele u budućnosti biti sve jasnija.
Sledeće poglavlje je centralna tema moga istraživanja, a to je svakako razvoj ljudske aure. Pretpostavljam da je do sada ovakav detaljan opis svih događanja za vreme razvoja aure po prvi put zabeležen u jednoj knjizi. Otkrili smo da aura poseduje jednu strukturu koja neprekidno ekspandira i drugu strukturu koja je zajednička fizičkom telu i auri. Ova druga struktura je u stalnoj promeni u toku različitih faza u razvoju aure, dok prva monotono ekspandira u prostoru po skoro matematički tačnoj dinamici. Struktura koja se nalazi uz telo, i koja je jednim delom deo tela, formira specifične organe aure koji su zaduženi za apsorpciju i akumulaciju bioenergije u auri, kao i emisiju bioenergije na daljinu.
Ispitivanjem aura ljudi koji su se na nestručan način bavili jogom ili nekim od brojnih tehnika meditacije, ekstrasen je, na žalost, otkrio da mnogi od njih nisu uspešno razvili sopstvenu auru. Razlog zašto dolazi do čestih grešaka u razvoju aure leži u činjenici da su pre svega različite tehnike, koje se nalaze u literaturi ili primenjuju u praksi na različitim kursevima, izvučene iz konteksta ukupnih determinisanih procesa koji prethode određenim vežbama. Zato su te tehnike same po sebi nedovoljne i nedorečene, a efekti njihove primene mogu nepovoljno da utiči na budući razvoj aure.
Razvoj aure zato ne treba prepustiti slučaju ili intuiciji, nego sprovoditi u prisustvu vodiča koji će svojim znanjem uspešno realizovati svaku od faza u razvoju aure. U neopreznom postupanju može se javiti problem veoma usporene ili čak potpuno zamrznute ekspanzije aure. To može gotovo sigurno prouzrokovati velike teškoće, sa neizvesnim ishodom, u kasnijim pokušajima da aura dobije na brzini u svom razvoju, odnosno sazrevanju.
Najveće iznenađenje prilikom istraživanja aure svakako je bilo neobično saznanje da aura ekspandira u prostoru do izuzetno velikih dimenzija. Kolike su zaista dimenzije razvijene aure teško je reći, ali se sa sigurnošću može tvrditi da su veće od prečnika naše planete. Verujem da aura veoma brzo posle svog primarnog širenja dobija prečnik koji višestruko nadmašuje okvire našeg Sunčevog sistema. Tada frontni talas bioenergetskog polja aure dostiže izuzetno velike brzine, prevaljujući ogromna rastojanja u svemiru. U stvari, ekspanzija aure kao prirodni fenomen predstavlja po mom mišljenju pravu minijaturnu kosmičku eksploziju unutrašnje svetlosti koju je teško objasniti i razumeti na osnovu do sada poznatih naučnih saznanja.
Ekspanzija aure po svojoj neobičnosti može se uporediti samo sa širenjem naše vaseljene posle Velikog praska koji se dogodio pre otprilike dvadeset milijardi godina, kada je otpočeo ekspandirajući život svemira. Tada je, da podsetimo, u trenutku same eksplozije, sva materija i energija svemira bila sabijena na tako malom prostoru da je mogla da stane na dlan ljudske ruke. Širenje energije i prvobitne materije koje je tada započelo još uvek traje. Zračenje radio talasa iz svih pravaca naše vaseljene samo je daleki odjek neobičnog prirodnog fenomena koji svojom grandioznošću nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Pozadinsko kosmičko zračenje u velikoj meri podseća na zračenje aura ljudi koji su nekada živeli, ali i onih koji u naše vreme imaju razvijenu auru. Po svemu sudeći, jednom formirana razvijena aura ostaje beskonačno dugo da svetli u prostoru svemira zadržavajući nesigurnu mogućnost svog daljeg razvoja. To samo po sebi nameće brojna pitanja na koje je teško u ovom trenutku naći prave odgovore.
U ovoj knjizi obrađeno je sedam poglavlja. Prvo poglavlje govori o radiesteziji. Ujedno, to je i prva oblast kojom sam počeo ozbiljno da se bavim u svojim istraživanjima. Mnogi moji prijatelji, koji su po profesiji inženjeri kao i ja, bili su sumnjičavi kada sam im govorio o ovom veoma interesantnom metodu za rano detektovanje obolenja i otkrivanje štetnih zračenja u prostoru. Meni je radiestezija puno pomogla, rekao bih da nije bilo nje nikada ne bih potpuno eliminisao uzroke nekih obolenja koja su direktna posledica štetnih zračena kojima sam bio izložen. Da li je ovaj metod naučno prihvaćen ili ne priznaćete manje je važno od efekata koje dobijate njegovom primenom. Ja bih preporučio svima da praktično upoznaju metode radiestezije moje knjige i da to znanje koriste za poboljšanje svog zdravlja i zdravlja svojih najbližih.
Drugo poglavlje u mojoj knjizi govori uopšteno, ali na jedan poseban način, o auri. U ovom poglavlju opisani su metodi kojima smo se služili u osmatranju i merenju aure. Po prvi put tu je data podela čakri na formacijske i periferne čakre. Ova podela je veoma važna i sigurno će važnost ove podele u budućnosti biti sve jasnija.
Sledeće poglavlje je centralna tema moga istraživanja, a to je svakako razvoj ljudske aure. Pretpostavljam da je do sada ovakav detaljan opis svih događanja za vreme razvoja aure po prvi put zabeležen u jednoj knjizi. Otkrili smo da aura poseduje jednu strukturu koja neprekidno ekspandira i drugu strukturu koja je zajednička fizičkom telu i auri. Ova druga struktura je u stalnoj promeni u toku različitih faza u razvoju aure, dok prva monotono ekspandira u prostoru po skoro matematički tačnoj dinamici. Struktura koja se nalazi uz telo, i koja je jednim delom deo tela, formira specifične organe aure koji su zaduženi za apsorpciju i akumulaciju bioenergije u auri, kao i emisiju bioenergije na daljinu.
Slične knjige:
Nedavno gledane knjige:
