Rudolf Štajner (1861-1925) je bio austrijski filozof, umetnik, dramaturg i mislilac. Osnivač je Antropozofskog društva (1924.). Njegovi radovi otkrivaju istraživanje duhovne nauke ljudskog bića, evolucije sveta i čovečanstva i načine ličnog razvoja.
Napisao je oko 30 knjiga i održao preko 6000 predavanja širom Evrope.
Knjiga koja je pred vama, a čija je tema ishrana – tačnije osvešćivanje vlastite ishrane i svest o duhovnom uticaju hrane – zapravo su objedinjena Štajnerova predavanja koja je održao u periodu od 1906. do 1924. godine, a na temu ishrane i uticaja
namirnica na čoveka.
Na tim predavanjima je ukazao na uticaj namirnica na čitavo ljudsko biće i to na mnogo osnovnijem nivou, uključujući i duhovne elemente koje ulaze u fizičko telo. Na ovaj način Štajner je izbegao potencijalno neočekivane posledice jednostranog materijalističkog gledišta,
koje je ograničeno samo na uticaj supstanci na materijalnom nivou. Imajući u vidu ovu širu sliku, unos ispravne vrste hrane može ili da poboljša i unapredi ili da zakoči i ometa naš razvoj kao celovitih ljudskih bića.
U svim Štajnerovim govorima o ishrani jasno se ističe da nikada nije nameravao da bude isključiv. Više puta je napominjao da njegov zadatak nije da govori ljudima šta da jedu ili kako da se ponašaju.
Smatrao je da naučnik treba da objasni kako namirnice deluju i utiču na čoveka – a svako za sebe odlučuje šta će da uradi sa tim znanjem.
Pošto ishrana ne samo da određuje naše fizičko blagostanje, već može da unapredi ili zaustavi čovekov unutrašnji duhovni razvoj, Štajner se zalagao za „svesnu ishranu“, tačnije da sâm čovek razume zašto nešto treba ili ne treba da jede.
Smatrao je da je „duhovni naučnik u obavezi da iznese istinu. Njegov stav nikada ne sme da bude agitatorski, i on mora verovati da će osoba koja sagleda istinu onoga što on govori nastaviti da postupa ispravno.
Pogrešna ishrana nas lako može pretvoriti u ono što jedemo, ali ako se prožmemo znanjem duhovnog života možemo da se trudimo da postanemo slobodni i nezavisni.
Onda nas hrana koju jedemo neće sprečiti da ostvarimo svoj puni potencijal onoga što bi, kao ljudska bića, trebalo da budemo.
Napisao je oko 30 knjiga i održao preko 6000 predavanja širom Evrope.
Knjiga koja je pred vama, a čija je tema ishrana – tačnije osvešćivanje vlastite ishrane i svest o duhovnom uticaju hrane – zapravo su objedinjena Štajnerova predavanja koja je održao u periodu od 1906. do 1924. godine, a na temu ishrane i uticaja
namirnica na čoveka.
Na tim predavanjima je ukazao na uticaj namirnica na čitavo ljudsko biće i to na mnogo osnovnijem nivou, uključujući i duhovne elemente koje ulaze u fizičko telo. Na ovaj način Štajner je izbegao potencijalno neočekivane posledice jednostranog materijalističkog gledišta,
koje je ograničeno samo na uticaj supstanci na materijalnom nivou. Imajući u vidu ovu širu sliku, unos ispravne vrste hrane može ili da poboljša i unapredi ili da zakoči i ometa naš razvoj kao celovitih ljudskih bića.
U svim Štajnerovim govorima o ishrani jasno se ističe da nikada nije nameravao da bude isključiv. Više puta je napominjao da njegov zadatak nije da govori ljudima šta da jedu ili kako da se ponašaju.
Smatrao je da naučnik treba da objasni kako namirnice deluju i utiču na čoveka – a svako za sebe odlučuje šta će da uradi sa tim znanjem.
Pošto ishrana ne samo da određuje naše fizičko blagostanje, već može da unapredi ili zaustavi čovekov unutrašnji duhovni razvoj, Štajner se zalagao za „svesnu ishranu“, tačnije da sâm čovek razume zašto nešto treba ili ne treba da jede.
Smatrao je da je „duhovni naučnik u obavezi da iznese istinu. Njegov stav nikada ne sme da bude agitatorski, i on mora verovati da će osoba koja sagleda istinu onoga što on govori nastaviti da postupa ispravno.
Pogrešna ishrana nas lako može pretvoriti u ono što jedemo, ali ako se prožmemo znanjem duhovnog života možemo da se trudimo da postanemo slobodni i nezavisni.
Onda nas hrana koju jedemo neće sprečiti da ostvarimo svoj puni potencijal onoga što bi, kao ljudska bića, trebalo da budemo.
Slične knjige:
Nedavno gledane knjige:
