Knjiga sadrži unutar sebe sljedće Oshove knjige:
TANTRA / ZLATNO GRUMENJE / SEKS / TANTRA, DUHOVNOST & SEKS / VEČNO HODOČAŠĆE /
Za one koji ne znaju puno o njemu evo nekoliko biografskih podataka.
On nije rođen, nije umro – samo je gostovao na ovoj planeti tokom šezdesetak godina. I eto čitave biografije…
„Moj voljeni Ošo…“, tako bi Tvoji sanjasini započinjali pitanja na daršanima.
U jednom trenutku sam poželeo da postanem Tvoj sanjasin, da sedim u dno Tvojih nogu i ispijam nektar Tvoje mudrosti, ali Ti si već bio otišao u neko drugo sazvežđe…
Nalazim se u Indiji, nedugo posle Tvog odlaska. Koračam Velikim drumom premišljajući da li da posetim Punu ili druge ašrame živih učitelja? Već tada mi je bilo jasno da je Rađnišašram bez Tebe samo dobro organizovana firma, poput neke američke kompanije – jedino što je malo zabavnija. Ako imaš dolare, sve može, šta god poželiš od brenda Ošo prodakšn kompani.
Farewell Puna, odoh ja u Indiju!
Nalazim se u Hare Rama gest hausu (kultnom hostelu hipi vagabunda sedamdesetih godina), na Paharganđu, Nju Delhi. U holu, jedna šarmantna Amerikanka, lejdi u dostojanstvenim godinama, tanka i živahna da sva treperi, razgovara sa recepcionarem, ali tako teatralno da zapravo svima prisutnima saopštava da sutra putuje na Aručanalu, u Ramanašram. Mora da je dražesna lejdi čitala Pola Brantona i poželela da doživi spiritualnu avanturu u tajnoj Indiji. Život je zaista prelep! Razgovaram sa mladim menadžerom gest hausa. On čita Tvoja predavanja Philosophia ultima. Pričamo o Tebi i o Indiji… Ošo, kaže on, to je savremena Indija; to su mladi, obrazovani ljudi iz gradova koji nose duh promene u sebi. Ošovo učenje duboko ih je proželo. Oni su već sada šampioni u mnogim oblastima savremenog načina življenja…
Putovao sam iz Rišikeša u Nju Delhi. Kad onaj koji poznaje Indiju čuje da sam putovao autobusom, razvučiće lice u šeretski osmeh i pomisliti da sam uistinu velika naivčina. Bože blagi, zaista nikada neću zaboraviti to putovanje… Rišikeš je od Delhija udaljen svega stotinak kilometara, a zver od autobusa je tu razdaljinu pregazila za nepunih šest sati! Avaj, Indija i drumovi – to je urnebesna komedija. Čitalac koji je gledao Šijanov film Ko to tamo peva, znače dobro o čemu govorim.
Elem, stajao sam tako na zadnjoj platformi prepunog autobusa, bezazleno očekujući da ću za nepunih sat vremena biti u Delhiju. No, posle sat ipo vožnje, otprilike, Delhi je još uvek bio veoma daleko, a ja veoma umoran. Naizgled nehajno, tek da bih s nekim zapodenuo razgovor, upitao sam jednog učtivog gospodina, koji je sedeo tik pored mene, koliko ima do Delhija? „Five over, mista!“ Nisam najbolje razumeo, pa mu se izvinih: „Skjuz mi, s’r…“ „ Five over!“, zapečatio je temu učtivi gospodin. Mora da sam izgubio svu boju u licu, jer mi je taj kindly gentleman saosećajno ponudio svoje mesto. Odbio sam, svakako, uz pregršt reči zahvalnosti. Onda smo ipak zapodenuli razgovor, na rđavom engleskom, razume se.
„Indija, mista’, to je selo a ne grad. Grad je samo dvadeset pet odsto Indije, a selo sedamdeset pet. Urbana Indija je isuviše vesternizovana. Ona je u kandžama transnacionalnih kompanija koje joj sisaju krv, ju andastend mi? Gavamant je korumpiran, sve je u vlasti monija. Moni je bog. U gradovima caruje pokvarenost; nema vere, nema morala, nema čovečnosti. U selima je duša Indije. Dođite kod mene, mista’. Budite gost u mojoj kući i videćete pravu dušu Indije. Deca na selu se i danas igraju sa malim Krišnom i viđaju ga kako jaše na svom voljenom biku Nandiju. Srešćete tamo ljude koji naizust znaju ceo Šrimad Bagavatam, kao i Tulasidasovu Ramajanu…“
Čuo sam puno lepih stvari od tog učtivog gospodina, ali nisam mogao da prihvatim njegov poziv – moj boravak u Indiji bližio se kraju. Ipak, i u tim rečima prepoznao sam Tvoju Indiju, voljeni Učitelju, te suprotnosti koje idu do krajnosti, te protivrečnosti koje Ti toliko voliš da ističeš.
„Moj voljeni Ošo, pronašao sam Te u Varanasiju, pronašao sam Te u Delhiju, Kalkuti, ali pronašao sam Te i u Vrindavani, Maturi, Buda Gaji, na obalama Jamune i Gange (sa čijeg izvora sam doneo čudotvorni kamen i poklonio ga mojoj kumi). Tvoj živi duh pronašao sam duž čitavog Velikog druma i moje suze sreće ostavile su trag na njemu. Ali Tvoj duh je raspršen. On je rasut po prašini Velikog druma; nije celovit kao kad si Ti hodao njime. Ipak, ko zna – možda će se iz toga, iz prašine Velikog druma roditi Tvoj učenik, Tvoja reinkarnacija: živa reč, živi primer, koji će svojom magijom preobraziti inertnu stvarnost u večno živu istinu.
Dok sam koračao ulicama Delhija, razmišljao sam o Tvom oregonskom eksperimentu. Nesumnjivo da je to najznačajniji eksperiment koji je ikada načinjen. Ti si njime dokazao da je utopija ostvarljiva; dokazao si da mrtvo može postati živo, da ružno može da se preobrazi u lepo, da je alhemija postojanja realnost. To je blistavi primer za sva vremena. Ako je mrtva oregonska pustinja mogla da se transformiše u živi raj, onda to može i čitava planeta.
Samo, tada si Ti bio tamo, Tvoja živa reč, Tvoj živi primer pokrenuli su preobražaj, pokrenuli su pobunu, duhovno probuđenje… Ko će od nas, običnih, neprosvetljenih bića, probuditi Ošoa u sebi?
Ukrcavam se u avion za Rim. Napuštam Indiju, a u ruci nosim poklon knjigu od mog mladog indijskog prijatelja – Philosophia ultima, u kojoj je napisana posveta:
TANTRA / ZLATNO GRUMENJE / SEKS / TANTRA, DUHOVNOST & SEKS / VEČNO HODOČAŠĆE /
Za one koji ne znaju puno o njemu evo nekoliko biografskih podataka.
On nije rođen, nije umro – samo je gostovao na ovoj planeti tokom šezdesetak godina. I eto čitave biografije…
„Moj voljeni Ošo…“, tako bi Tvoji sanjasini započinjali pitanja na daršanima.
U jednom trenutku sam poželeo da postanem Tvoj sanjasin, da sedim u dno Tvojih nogu i ispijam nektar Tvoje mudrosti, ali Ti si već bio otišao u neko drugo sazvežđe…
Nalazim se u Indiji, nedugo posle Tvog odlaska. Koračam Velikim drumom premišljajući da li da posetim Punu ili druge ašrame živih učitelja? Već tada mi je bilo jasno da je Rađnišašram bez Tebe samo dobro organizovana firma, poput neke američke kompanije – jedino što je malo zabavnija. Ako imaš dolare, sve može, šta god poželiš od brenda Ošo prodakšn kompani.
Farewell Puna, odoh ja u Indiju!
Nalazim se u Hare Rama gest hausu (kultnom hostelu hipi vagabunda sedamdesetih godina), na Paharganđu, Nju Delhi. U holu, jedna šarmantna Amerikanka, lejdi u dostojanstvenim godinama, tanka i živahna da sva treperi, razgovara sa recepcionarem, ali tako teatralno da zapravo svima prisutnima saopštava da sutra putuje na Aručanalu, u Ramanašram. Mora da je dražesna lejdi čitala Pola Brantona i poželela da doživi spiritualnu avanturu u tajnoj Indiji. Život je zaista prelep! Razgovaram sa mladim menadžerom gest hausa. On čita Tvoja predavanja Philosophia ultima. Pričamo o Tebi i o Indiji… Ošo, kaže on, to je savremena Indija; to su mladi, obrazovani ljudi iz gradova koji nose duh promene u sebi. Ošovo učenje duboko ih je proželo. Oni su već sada šampioni u mnogim oblastima savremenog načina življenja…
Putovao sam iz Rišikeša u Nju Delhi. Kad onaj koji poznaje Indiju čuje da sam putovao autobusom, razvučiće lice u šeretski osmeh i pomisliti da sam uistinu velika naivčina. Bože blagi, zaista nikada neću zaboraviti to putovanje… Rišikeš je od Delhija udaljen svega stotinak kilometara, a zver od autobusa je tu razdaljinu pregazila za nepunih šest sati! Avaj, Indija i drumovi – to je urnebesna komedija. Čitalac koji je gledao Šijanov film Ko to tamo peva, znače dobro o čemu govorim.
Elem, stajao sam tako na zadnjoj platformi prepunog autobusa, bezazleno očekujući da ću za nepunih sat vremena biti u Delhiju. No, posle sat ipo vožnje, otprilike, Delhi je još uvek bio veoma daleko, a ja veoma umoran. Naizgled nehajno, tek da bih s nekim zapodenuo razgovor, upitao sam jednog učtivog gospodina, koji je sedeo tik pored mene, koliko ima do Delhija? „Five over, mista!“ Nisam najbolje razumeo, pa mu se izvinih: „Skjuz mi, s’r…“ „ Five over!“, zapečatio je temu učtivi gospodin. Mora da sam izgubio svu boju u licu, jer mi je taj kindly gentleman saosećajno ponudio svoje mesto. Odbio sam, svakako, uz pregršt reči zahvalnosti. Onda smo ipak zapodenuli razgovor, na rđavom engleskom, razume se.
„Indija, mista’, to je selo a ne grad. Grad je samo dvadeset pet odsto Indije, a selo sedamdeset pet. Urbana Indija je isuviše vesternizovana. Ona je u kandžama transnacionalnih kompanija koje joj sisaju krv, ju andastend mi? Gavamant je korumpiran, sve je u vlasti monija. Moni je bog. U gradovima caruje pokvarenost; nema vere, nema morala, nema čovečnosti. U selima je duša Indije. Dođite kod mene, mista’. Budite gost u mojoj kući i videćete pravu dušu Indije. Deca na selu se i danas igraju sa malim Krišnom i viđaju ga kako jaše na svom voljenom biku Nandiju. Srešćete tamo ljude koji naizust znaju ceo Šrimad Bagavatam, kao i Tulasidasovu Ramajanu…“
Čuo sam puno lepih stvari od tog učtivog gospodina, ali nisam mogao da prihvatim njegov poziv – moj boravak u Indiji bližio se kraju. Ipak, i u tim rečima prepoznao sam Tvoju Indiju, voljeni Učitelju, te suprotnosti koje idu do krajnosti, te protivrečnosti koje Ti toliko voliš da ističeš.
„Moj voljeni Ošo, pronašao sam Te u Varanasiju, pronašao sam Te u Delhiju, Kalkuti, ali pronašao sam Te i u Vrindavani, Maturi, Buda Gaji, na obalama Jamune i Gange (sa čijeg izvora sam doneo čudotvorni kamen i poklonio ga mojoj kumi). Tvoj živi duh pronašao sam duž čitavog Velikog druma i moje suze sreće ostavile su trag na njemu. Ali Tvoj duh je raspršen. On je rasut po prašini Velikog druma; nije celovit kao kad si Ti hodao njime. Ipak, ko zna – možda će se iz toga, iz prašine Velikog druma roditi Tvoj učenik, Tvoja reinkarnacija: živa reč, živi primer, koji će svojom magijom preobraziti inertnu stvarnost u večno živu istinu.
Dok sam koračao ulicama Delhija, razmišljao sam o Tvom oregonskom eksperimentu. Nesumnjivo da je to najznačajniji eksperiment koji je ikada načinjen. Ti si njime dokazao da je utopija ostvarljiva; dokazao si da mrtvo može postati živo, da ružno može da se preobrazi u lepo, da je alhemija postojanja realnost. To je blistavi primer za sva vremena. Ako je mrtva oregonska pustinja mogla da se transformiše u živi raj, onda to može i čitava planeta.
Samo, tada si Ti bio tamo, Tvoja živa reč, Tvoj živi primer pokrenuli su preobražaj, pokrenuli su pobunu, duhovno probuđenje… Ko će od nas, običnih, neprosvetljenih bića, probuditi Ošoa u sebi?
Ukrcavam se u avion za Rim. Napuštam Indiju, a u ruci nosim poklon knjigu od mog mladog indijskog prijatelja – Philosophia ultima, u kojoj je napisana posveta:
Slične knjige:
Nedavno gledane knjige:
