Rabin Hija započinje raspravu o najznačajnijem izboru koji stoji pred svakim od nas – da li ćemo slediti Sklonost ka zlu (Jecer ha’ra),
silu koja je prisutna i koja nas pritiska od časa začeća, ili Sklonost ka dobru (jecer ha’tov), koja se ispoljava tek kada čovek napuni trinaest godina.
Pravednik (cadik) je, kao što nam je poznato, onaj koji se ne obazire na Sklonost ka zlu, već čeka na dolazak one ispravne sklonosti, Sklonosti ka dobru.
I dok će oni koji slede Sklonost ka zlu zasigurno ispaštati u Svetu koji će doći (ha’olam ha’ba2, pravednicima takođe predstoje iskušenja i nedoće
u ovom svetu, upravo zbog toga što ne žele da pokleknu pred Drugom stranom (Sitra ahra3, koja vlada u ovoj dimenziji.
Ipak, Bog će izbaviti pravednika od svakog zla. Kao što je učinio sa Jakovom (Ja’akov), tako će Bog zaštiti pravednika od strogog suda, bilo uklanjajući ga sa ovog sveta kada kucne čas da se izvrši sud, bilo odlažući sam sud.
S obzirom na to da živimo u dimenziji vremena i prostora, lako nam se može učiniti da se više isplati ponašati se rđavo, nego li pravedno i ispravno.
Ova iluzija potiče od našeg poimanja vremena, koje stvara utisak da se i sud i nagrada stalno odlažu, da kasne. No, takav koncept vremena i (prividnog)
razdvajanja (uzroka i posledice) previđa da se pravedni sud i Svetlost ipak odigravaju, samo na različitim i na izgled nepovezanim poljima života.
Primera radi, naša poslovna etika može biti nemoralna, a da ipak žanjemo dobre rezultate i finansijske uspehe. Ali, sud može da se ispolji na području našeg zdravlja,
premda mi nismo u stanju da uočimo vezu između ove dve sfere, verujući da je život haotičan i bez ikakvih pravila. Kao što naša poslovna etika može da bude na zavidnoj visini,
da se vladamo časno i čestito, a da zarada ipak izostaje. Međutim, možda previđamo činjenicu da smo postali daleko bliskiji sa svojom decom, koja predstavljaju naše istinsko ostvarenje.
Ovaj odeljak rasvetljava sile uzroka i posledica, kako bismo mogli da se uskladimo sa njima. Tako. vreme postaje blagodat koja nam je data da bismo ispravili svoje puteve, pre no što nas zadesi zasluženi sud.
Napomene:
1. Sklonost ka zlu jeste svojevrsna klica koja se nalazi u svima nama. Svakako tu nije reč ni o čemu neprirodnom, već isključivo o ljudskoj zloupotrebi onoga što posedujemo – potencijala sile i loše usmerene volje, kada nagon za samoodržanjem postaje nagon uništenja. Tek sazrevanjem, rabini uče, mi otkrivamo mehanizme kako jecer ha’ra suzbiti ili makar ublažiti (prim. redaktora)
2. ,Svet koji će doći’ predstavlja važan deo jevrejske eshatologije i odnosi se na život, odnosno postojanje posle fizičke smrti, u svetu koji se postavlja prema čoveku u odnosu na zasluge koje za života stekne. Shodno tome, ovaj svet u kojem sada obitavamo naziva se ha’olam ha’ze) (prim. redaktora)
3. Sve delimo na dva – svetu (sitra d’keduša) i profanu stranu (sitra ahra) (prim. redaktora).
silu koja je prisutna i koja nas pritiska od časa začeća, ili Sklonost ka dobru (jecer ha’tov), koja se ispoljava tek kada čovek napuni trinaest godina.
Pravednik (cadik) je, kao što nam je poznato, onaj koji se ne obazire na Sklonost ka zlu, već čeka na dolazak one ispravne sklonosti, Sklonosti ka dobru.
I dok će oni koji slede Sklonost ka zlu zasigurno ispaštati u Svetu koji će doći (ha’olam ha’ba2, pravednicima takođe predstoje iskušenja i nedoće
u ovom svetu, upravo zbog toga što ne žele da pokleknu pred Drugom stranom (Sitra ahra3, koja vlada u ovoj dimenziji.
Ipak, Bog će izbaviti pravednika od svakog zla. Kao što je učinio sa Jakovom (Ja’akov), tako će Bog zaštiti pravednika od strogog suda, bilo uklanjajući ga sa ovog sveta kada kucne čas da se izvrši sud, bilo odlažući sam sud.
S obzirom na to da živimo u dimenziji vremena i prostora, lako nam se može učiniti da se više isplati ponašati se rđavo, nego li pravedno i ispravno.
Ova iluzija potiče od našeg poimanja vremena, koje stvara utisak da se i sud i nagrada stalno odlažu, da kasne. No, takav koncept vremena i (prividnog)
razdvajanja (uzroka i posledice) previđa da se pravedni sud i Svetlost ipak odigravaju, samo na različitim i na izgled nepovezanim poljima života.
Primera radi, naša poslovna etika može biti nemoralna, a da ipak žanjemo dobre rezultate i finansijske uspehe. Ali, sud može da se ispolji na području našeg zdravlja,
premda mi nismo u stanju da uočimo vezu između ove dve sfere, verujući da je život haotičan i bez ikakvih pravila. Kao što naša poslovna etika može da bude na zavidnoj visini,
da se vladamo časno i čestito, a da zarada ipak izostaje. Međutim, možda previđamo činjenicu da smo postali daleko bliskiji sa svojom decom, koja predstavljaju naše istinsko ostvarenje.
Ovaj odeljak rasvetljava sile uzroka i posledica, kako bismo mogli da se uskladimo sa njima. Tako. vreme postaje blagodat koja nam je data da bismo ispravili svoje puteve, pre no što nas zadesi zasluženi sud.
Napomene:
1. Sklonost ka zlu jeste svojevrsna klica koja se nalazi u svima nama. Svakako tu nije reč ni o čemu neprirodnom, već isključivo o ljudskoj zloupotrebi onoga što posedujemo – potencijala sile i loše usmerene volje, kada nagon za samoodržanjem postaje nagon uništenja. Tek sazrevanjem, rabini uče, mi otkrivamo mehanizme kako jecer ha’ra suzbiti ili makar ublažiti (prim. redaktora)
2. ,Svet koji će doći’ predstavlja važan deo jevrejske eshatologije i odnosi se na život, odnosno postojanje posle fizičke smrti, u svetu koji se postavlja prema čoveku u odnosu na zasluge koje za života stekne. Shodno tome, ovaj svet u kojem sada obitavamo naziva se ha’olam ha’ze) (prim. redaktora)
3. Sve delimo na dva – svetu (sitra d’keduša) i profanu stranu (sitra ahra) (prim. redaktora).
Slične knjige:
Nedavno gledane knjige:
