DAJEM VAM SVOJ ŽIVOT - Autobiografija jedne budističke prosjakinje
Dodatak: UNUTARNJI MIR - Meditativne tehnike
Moj život je bio pun avantura, ali to nema nikakve veze sa mnom. Sad, kada razmišljam o tome, shvatam da nisam imala
nikakav uticaj na većinu stvari koje su mi se dešavale u životu. Odluke su se donosile bez mog učešća, a ja sam ih samo sledila.
U ovom životu sam igrala mnoge uloge: bila sam veoma zaštićeno dete, stidljiva mlada žena u stranoj zemlji, potpuno sama
na teretnjaku za Šangaj; zatim supruga, majka, svetski putnik, farmer i, sada, bikuni.
Nekoliko godina sam živela načinom života srednje klase, u predgrađu Kalifornije, u kući s baštom, garažom i mašinom za veš.
Takođe sam proputovala pola sveta: Južnu Ameriku, Indiju, Pakistan, Nepal, Kašmir, Hunzu.
To je bilo vreme kad sam tragala za nečim, a da nisam znala ni šta je to, kao što nisam znala ni da ću nešto uspeti da pronađem
jednoga dana – koji je došao mnogo, mnogo kasnije.
Radila sam u banci u Los Anđelesu i imala farmu u Australiji na kojoj smo gajili šetlandske ponije.
Po mom mišljenju, novorođeni šetlandski poni, koji liči na poveću pudlicu, najdražesnija je životinja na svetu.
Sa svim tim je sada gotovo; nalazi se u prošlosti i nastavlja da živi samo u sećanju.
Verovatno je da su mnoge promene i oproštaji koje sam proživela doprineli mom razumevanju neophodnosti otpuštanja.
Za mene, opipljivi simbol ovog otpuštanja je oduvek bila moja kosa, s kojom sam morala da se oprostim pre osamnaest godina
kad sam postala bikuni. Bila je duga, gusta i tamna; zatim sam je ošišala do lobanje. Na tradicionalan način, u ruci sam neko
vreme držala uvojak kako bih kontemplirala o ne-ego svojstvu telesnosti. Odbacila sam je u stranu bez imalo žaljenja, ustvari sa
osećanjem olakšanja. Jedno vezivanje manje. Započinjem priču koju sam nazvala Dajem vam svoj život, zato što imam
osećaj da se svakom čitaocu obraćam ponaosob. Nadam se da ćete je čitati srcem.
Svako poglavlje započinje stihom za koji verujem da odgovara određenom delu moga života.
Stihovi su uzeti iz Dhammapade, zbirci Budinih izreka namenjenih dobrobiti ljudskih bića u raznim prilikama.
Njihova mudrost me je očarala mnogo puta. Želela bih da ova priča bude poklon koji sam vam namenila, jer izvire pravo iz mog srca.
Dodatak: UNUTARNJI MIR - Meditativne tehnike
Moj život je bio pun avantura, ali to nema nikakve veze sa mnom. Sad, kada razmišljam o tome, shvatam da nisam imala
nikakav uticaj na većinu stvari koje su mi se dešavale u životu. Odluke su se donosile bez mog učešća, a ja sam ih samo sledila.
U ovom životu sam igrala mnoge uloge: bila sam veoma zaštićeno dete, stidljiva mlada žena u stranoj zemlji, potpuno sama
na teretnjaku za Šangaj; zatim supruga, majka, svetski putnik, farmer i, sada, bikuni.
Nekoliko godina sam živela načinom života srednje klase, u predgrađu Kalifornije, u kući s baštom, garažom i mašinom za veš.
Takođe sam proputovala pola sveta: Južnu Ameriku, Indiju, Pakistan, Nepal, Kašmir, Hunzu.
To je bilo vreme kad sam tragala za nečim, a da nisam znala ni šta je to, kao što nisam znala ni da ću nešto uspeti da pronađem
jednoga dana – koji je došao mnogo, mnogo kasnije.
Radila sam u banci u Los Anđelesu i imala farmu u Australiji na kojoj smo gajili šetlandske ponije.
Po mom mišljenju, novorođeni šetlandski poni, koji liči na poveću pudlicu, najdražesnija je životinja na svetu.
Sa svim tim je sada gotovo; nalazi se u prošlosti i nastavlja da živi samo u sećanju.
Verovatno je da su mnoge promene i oproštaji koje sam proživela doprineli mom razumevanju neophodnosti otpuštanja.
Za mene, opipljivi simbol ovog otpuštanja je oduvek bila moja kosa, s kojom sam morala da se oprostim pre osamnaest godina
kad sam postala bikuni. Bila je duga, gusta i tamna; zatim sam je ošišala do lobanje. Na tradicionalan način, u ruci sam neko
vreme držala uvojak kako bih kontemplirala o ne-ego svojstvu telesnosti. Odbacila sam je u stranu bez imalo žaljenja, ustvari sa
osećanjem olakšanja. Jedno vezivanje manje. Započinjem priču koju sam nazvala Dajem vam svoj život, zato što imam
osećaj da se svakom čitaocu obraćam ponaosob. Nadam se da ćete je čitati srcem.
Svako poglavlje započinje stihom za koji verujem da odgovara određenom delu moga života.
Stihovi su uzeti iz Dhammapade, zbirci Budinih izreka namenjenih dobrobiti ljudskih bića u raznim prilikama.
Njihova mudrost me je očarala mnogo puta. Želela bih da ova priča bude poklon koji sam vam namenila, jer izvire pravo iz mog srca.
Slične knjige:
Nedavno gledane knjige:
