Najneospornija Kafkina vrlina je otkriće nepodnošljivih situacija. Dovoljno mu je tek nekoliko redaka da bi stvorio nezaboravnu sliku. Na primer: „Životinja istrgne bič iz ruku svoga gospodara i kažnjava se da bi se pretvorila u gospodara, a ne shvata da je to samo privid stvoren jednim novim čvorom na biču.“ Ili: „U hram nagrnu leopardi i piju vino iz pehara; događaj se ponavlja; na kraju se može predvideti da će se dogoditi, pa je uključen u liturgiju hrama.“ Razrada kod Kafke manje zadivljuje od mašte. U njegovom delu se pojavljuje samo jedan tip čoveka: Homo-domesticus — koliko Jevrej, toliko i Nemac — koji čezne za svojim mestom, makar sitnim, u bilo kakvom poretku: u svemiru, u nekom ministarstvu, u ludnici ili tamnici. Zaplet i ambijent su bitni, ne razvoj radnje, ni psihološko poniranje. Zato njegove pripovetke imaju prednost nad romanima; zato imamo pravo da tvrdimo da nam ovaj izbor pripovedaka daje celovitu sliku tako jedinstvenog pisca.
Slične knjige:
Nedavno gledane knjige:
