U okultizmu se veoma velika važnost pridaje dvadeset dvema arkanama ili ključevima Tarota, koji predstavljaju slikovnu studiju visoke filozofije.
Slične knjige, gde tekst jedva može da bude redukovan na naslove poglavlja, nemaju šta da kažu osobi koja je stekla umeće da joj knjige govore.
S druge strane, one govore… i to čudesno elokventno… onima koji ih mudro propituju. Nažalost, izgubili smo naviku uranjanja u bogatu i plodonosnu
misao koju u nama bude pojavne stvari. Knjiga prirode za nas ostaje zapečaćena sa sedam pečata, a njene slike nas uznemiravaju jer ne razumemo ništa, osim reči čiji nas zvuk, avaj, žalosno zbunjuje.
Nije uvek bilo tako. Ljudski jezik je tek nedavno postao filozofski i precizan. Tokom prošlih vremena nije podlegao izražavanju nikakvih apstraktnih ideja.
Prvi mislioci zato behu osuđeni na tišinu, a u nedostatku reči nacrtali su slike na kojima su predstavljali svoje snove. U cilju međusobne komunikacije,
načinili su jezik nerazumljiv običnim ljudima, i to ne izmišljanjem novih izraza, već odvlačenjem trenutnog vokabulara od njegovog prostog značenja, dajući mu misteriozan smisao koji će biti razumljiv mudrima. Tako je nastao sistem alegorija koji su koristili svi saznavaoci istina.
Taj jezik je evoluirao, postajući postepeno precizniji u cilju zadovoljavanja dijalektičkih potreba. Komunikativni narodi razvili su ukus za korišćenje reči, te su
nam omogućili prevlast na tom polju, koja je dostigla vrhunac u doba sholastičara. Zato je preterano sterilnoj verbalizaciji i raspravi bilo suđeno da izazove reakciju,
a ona beše povratak u tihu meditaciju koja se više nije zasnivala na rečima i rečenicama, definicijama i argumentima, već jednostavno na evokativnoj magiji simbola.
Umorni od besmislenih svađa, maštoviti mislioci povukli su se na samotna mesta i okrenuli se poniranju u snove. Sugestivni uticaj tih snova oživeo je pesnike poput
trubadura, umetnike poput graditelja katedrala, te moderne slikare, čija zagonetna dela behu inspirisana na misteriozan način.
Od svega toga preživelo je jedno remek-delo: Tarot, čije su naivne slike potekle iz tajne mudrosti, kao da su rafinisanost hermetizma, kabale i drugih raspršenih
tradicija dobili oblik u seriji od dvadeset dve arkane.
Kako bismo umeli da cenimo ovaj čudni spomenik, moramo dubinski da ga proučimo. Naše delo će olakšati zadatak proučavaocu koji neće ustuknuti suočen sa neizbežnim
naporom vezanim za striktno lični rad. Kada simbolima pridodamo tumačenja nalik prozorima u beskonačnost, ona mogu da imaju samo indikativnu vrednost, te stoga nikad ne iscrpljuju temu.
Nailazimo na indikacije za sve one koji će umeti da ih iskoriste. Njihovo jednostavno ponavljanje ne vredi ako iza toga ne sledi direktna primena.
Naš cilj sastoji se u tome da Tarot progovori, ali arkane govore samo onima koji su naučili da ih razumeju. Zato hajde da razvijemo razumevanje kako bismo, u određenom smislu,
proučili androida (daleko od toga da bude misaona mašina poput one Albertusa Magnusa) sa idejom da nam prenese znanje o pravilnoj imaginaciji pomoću svog istinskog alfabeta.
Da li je čitalac dovoljno ambiciozan da disciplinuje svoje imaginativne sposobnosti u cilju sticanja nekad cenjene veštine, ili okleva smatrajući da je sâm razum sposoban da vodi
čovečanstvo putevima mudrosti? Da li za osobu koja je do srži željna da dopre do dubina noći što nas trenutno okružuje i opsednutu misterijom postoji bolji vodič od Tarota?
Kombinovani na takav način da ljudima perceptivnog duha otkriju tajnu njihovog tumačenja, ovi simboli nas vode ka otkriću svetskih tajni, tuđih uskim objektivnim tvrdnjama, ali koje moraju da se dešifruju. Kako? Kojim metodom?
Sa željom da odgovori na ova pitanja, autor je prvi deo knjige posvetio izlaganju metoda. Njegova suvoparnost može da odbije nestrpljive čitaoce, koji će zbog toga da padnu
u iskušenje da se na njemu ne zadrže dovoljno dugo kako bi se okoristili njegovim rezultatima, sažetim u tumačenju simbola svake od dvadeset i dve arkane.
Tada će se, najzad upoznati sa značenjem simbola, požuriti da iz Tarota izvuku proricanja.
Avaj, kakvu li će jadnu divinaciju praktikovati ovi nestrpljivi čitaoci! Osoba ne postaje gatar putem improvizacije, ma kako talentovana bila za spontanu divinaciju, jer takav dar ne nudi istinsku korist osim ako nije odnegovan.
Divinacija je umetnost sa sopstvenim pravilima baš poput svake druge umetnosti, a ako Tarot treba da bude njen idealan instrument, tada se njime mora rukovati kao što bi to činio istinski umetnik.
Naredne stranice pokušaće da pronude razumno rukovanje Tarotom. Nadam se da će biti sposobne da vode znatiželjne i zaslužne tragaoce u njihovim naporima da budu inicirani u misterije ljudske misli.
Obelodanjujući ovo delo, toliko karakteristično za srednji vek, u njegovom punom obimu, neka naredne stranice takođe predstavljaju omaž neprepoznatom geniju takozvane „mračne“ ere, zahvaljujući kome su na zapadnjačkom nebu zasjale zvezde najuzvišenijeg idealizma.
Uvod autora
Slične knjige, gde tekst jedva može da bude redukovan na naslove poglavlja, nemaju šta da kažu osobi koja je stekla umeće da joj knjige govore.
S druge strane, one govore… i to čudesno elokventno… onima koji ih mudro propituju. Nažalost, izgubili smo naviku uranjanja u bogatu i plodonosnu
misao koju u nama bude pojavne stvari. Knjiga prirode za nas ostaje zapečaćena sa sedam pečata, a njene slike nas uznemiravaju jer ne razumemo ništa, osim reči čiji nas zvuk, avaj, žalosno zbunjuje.
Nije uvek bilo tako. Ljudski jezik je tek nedavno postao filozofski i precizan. Tokom prošlih vremena nije podlegao izražavanju nikakvih apstraktnih ideja.
Prvi mislioci zato behu osuđeni na tišinu, a u nedostatku reči nacrtali su slike na kojima su predstavljali svoje snove. U cilju međusobne komunikacije,
načinili su jezik nerazumljiv običnim ljudima, i to ne izmišljanjem novih izraza, već odvlačenjem trenutnog vokabulara od njegovog prostog značenja, dajući mu misteriozan smisao koji će biti razumljiv mudrima. Tako je nastao sistem alegorija koji su koristili svi saznavaoci istina.
Taj jezik je evoluirao, postajući postepeno precizniji u cilju zadovoljavanja dijalektičkih potreba. Komunikativni narodi razvili su ukus za korišćenje reči, te su
nam omogućili prevlast na tom polju, koja je dostigla vrhunac u doba sholastičara. Zato je preterano sterilnoj verbalizaciji i raspravi bilo suđeno da izazove reakciju,
a ona beše povratak u tihu meditaciju koja se više nije zasnivala na rečima i rečenicama, definicijama i argumentima, već jednostavno na evokativnoj magiji simbola.
Umorni od besmislenih svađa, maštoviti mislioci povukli su se na samotna mesta i okrenuli se poniranju u snove. Sugestivni uticaj tih snova oživeo je pesnike poput
trubadura, umetnike poput graditelja katedrala, te moderne slikare, čija zagonetna dela behu inspirisana na misteriozan način.
Od svega toga preživelo je jedno remek-delo: Tarot, čije su naivne slike potekle iz tajne mudrosti, kao da su rafinisanost hermetizma, kabale i drugih raspršenih
tradicija dobili oblik u seriji od dvadeset dve arkane.
Kako bismo umeli da cenimo ovaj čudni spomenik, moramo dubinski da ga proučimo. Naše delo će olakšati zadatak proučavaocu koji neće ustuknuti suočen sa neizbežnim
naporom vezanim za striktno lični rad. Kada simbolima pridodamo tumačenja nalik prozorima u beskonačnost, ona mogu da imaju samo indikativnu vrednost, te stoga nikad ne iscrpljuju temu.
Nailazimo na indikacije za sve one koji će umeti da ih iskoriste. Njihovo jednostavno ponavljanje ne vredi ako iza toga ne sledi direktna primena.
Naš cilj sastoji se u tome da Tarot progovori, ali arkane govore samo onima koji su naučili da ih razumeju. Zato hajde da razvijemo razumevanje kako bismo, u određenom smislu,
proučili androida (daleko od toga da bude misaona mašina poput one Albertusa Magnusa) sa idejom da nam prenese znanje o pravilnoj imaginaciji pomoću svog istinskog alfabeta.
Da li je čitalac dovoljno ambiciozan da disciplinuje svoje imaginativne sposobnosti u cilju sticanja nekad cenjene veštine, ili okleva smatrajući da je sâm razum sposoban da vodi
čovečanstvo putevima mudrosti? Da li za osobu koja je do srži željna da dopre do dubina noći što nas trenutno okružuje i opsednutu misterijom postoji bolji vodič od Tarota?
Kombinovani na takav način da ljudima perceptivnog duha otkriju tajnu njihovog tumačenja, ovi simboli nas vode ka otkriću svetskih tajni, tuđih uskim objektivnim tvrdnjama, ali koje moraju da se dešifruju. Kako? Kojim metodom?
Sa željom da odgovori na ova pitanja, autor je prvi deo knjige posvetio izlaganju metoda. Njegova suvoparnost može da odbije nestrpljive čitaoce, koji će zbog toga da padnu
u iskušenje da se na njemu ne zadrže dovoljno dugo kako bi se okoristili njegovim rezultatima, sažetim u tumačenju simbola svake od dvadeset i dve arkane.
Tada će se, najzad upoznati sa značenjem simbola, požuriti da iz Tarota izvuku proricanja.
Avaj, kakvu li će jadnu divinaciju praktikovati ovi nestrpljivi čitaoci! Osoba ne postaje gatar putem improvizacije, ma kako talentovana bila za spontanu divinaciju, jer takav dar ne nudi istinsku korist osim ako nije odnegovan.
Divinacija je umetnost sa sopstvenim pravilima baš poput svake druge umetnosti, a ako Tarot treba da bude njen idealan instrument, tada se njime mora rukovati kao što bi to činio istinski umetnik.
Naredne stranice pokušaće da pronude razumno rukovanje Tarotom. Nadam se da će biti sposobne da vode znatiželjne i zaslužne tragaoce u njihovim naporima da budu inicirani u misterije ljudske misli.
Obelodanjujući ovo delo, toliko karakteristično za srednji vek, u njegovom punom obimu, neka naredne stranice takođe predstavljaju omaž neprepoznatom geniju takozvane „mračne“ ere, zahvaljujući kome su na zapadnjačkom nebu zasjale zvezde najuzvišenijeg idealizma.
Uvod autora
Slične knjige:
Nedavno gledane knjige:
