Apokalipsa i povrh toga predstavlja ključ Novog zaveta; štaviše, ona je sam ključ gnoze. Ma koliko knjiga egzoterijskom učenjaku izgledala nerazumljivo, uzveši u obzir njegove velike intelektualne sposobnosti, njegovu oštroumnost i široki dijapazon erudicije, običnom novajliji u svetim naukama je glavno značenje Apokalipse savršeno jasno. Konvencionalnom učenjaku je njeno značenje nedokučivo iz prostog razloga što je njena tema-materija, odenuta simboličnim jezikom, povezana sa Misterijama ranohrišćanskog društva, ezoterijskim učenjima čije je obelodanjivanje bilo protivzakonito. Uvek se držalo do tajnosti kada su u pitanju svete nauke, ne bi li ostale zaštićene od onih koji su moralno nepodobni da ih prime; jer bi moć koju njeno posedovanje obezbeđuje bila razorna za njih i štetna po njihove bližnje. Ovakvo stanovište se međutim ne primenjuje striktno kada je u pitanju Apokalipsa: većina stvari koje su u njoj izložene su odavno vrlo otvoreno i jasno bile izrečene u spisima Platona (sa kojima je apokaliptičar očigledno bio upoznat) i drugih grčkih posvećenika, kao i u budističkim i bramanskim svetim spisima. Povrh toga, iako se Apokalipsa temeljno bavi duhovnim i psihičkim silama u čoveku, ona nigde ne otkriva proces kojim se ove sile mogu sprovesti u delovanje; zapravo, Jovan[1] u uvodnom delu jasno nagoveštava da je namenjena vođstvu onih koji su ove sile, bez ikakve ezoterijske upućenosti, otkrili probuđene u sebi samom čistotom njihove prirode i intenzivnim stremljenjem ka duhovnom životu...
Slične knjige:
Nedavno gledane knjige:
