Jedan od najvećih engleskih pisaca – Džordž Orvel (pravo ime Erik Bler), rođen je 25. juna 1903. u Indiji. Posle uzbudljive autobiografske knjige Niko i ništa u Parizu i Londonu (1933) napisao je i objavio nekoliko romana. Ali mu je prvi veliki uspeh donela knjiga Životinjska farma (1945). Svoj opus je zaokružio romanom 1984 (1949). Životinjska farma je odmah privukla pažnju širom sveta.
Prevedena je na sve svetske jezike i ušla u programe školske lektire u mnogim zemljama. Ovo retko subverzivno delo, neka vrsta primenjenog Komunističkog manifesta, poteklo je pre svega iz Orvelovog revolta. Revolta protiv Staljinove diktature u SSSR-u. Orvel se tada, kao zakleti levičar i idealista, borio u Španskom građanskom ratu, gde su mu se otvorile oči. I zaista, ova višeslojna satira današnje situacije u svetu, u kome su radnici ono što su životinje na farmi, počinje njihovom pobunom. Završava se tako što bivaju nanovo porobljene od sebi sličnih, tj. svinja, Svinja kojima su prepustile da donose odluke u njihovo ime. Koliko god je knjiga kritika socijalizma u Rusiji, toliko je i kritika kapitalizma, jer su u oba sistema ljudi obespravljeni i porobljeni.
U svom nikad objavljenom predgovoru za prvo izdanje Životinjske farme, Orvel piše kako je dobio inspiraciju da napiše ovu knjigu:
„… video sam dečaka od oko deset godina kako upravlja ogromnim konjem upregnutim u kola. Šibajući ga kad god bi pokušao da skrene s uske staze. Kad bi takve životinje samo postale svesne svoje snage, pomislio sam, ne bismo imali takvu moć nad njima, a čovek izrabljuje životinje na isti način kao što bogati izrabljuju proletarijat.“
Sada, skoro 80 godina otkako je objavljena, Životinjska farma je aktuelnija nego ikad. Pre svega kao kritika svakog sistema u kome mali broj bogatih i moćnih eksploatiše i drži u ropstvu sve ostale ljude.
Prevedena je na sve svetske jezike i ušla u programe školske lektire u mnogim zemljama. Ovo retko subverzivno delo, neka vrsta primenjenog Komunističkog manifesta, poteklo je pre svega iz Orvelovog revolta. Revolta protiv Staljinove diktature u SSSR-u. Orvel se tada, kao zakleti levičar i idealista, borio u Španskom građanskom ratu, gde su mu se otvorile oči. I zaista, ova višeslojna satira današnje situacije u svetu, u kome su radnici ono što su životinje na farmi, počinje njihovom pobunom. Završava se tako što bivaju nanovo porobljene od sebi sličnih, tj. svinja, Svinja kojima su prepustile da donose odluke u njihovo ime. Koliko god je knjiga kritika socijalizma u Rusiji, toliko je i kritika kapitalizma, jer su u oba sistema ljudi obespravljeni i porobljeni.
U svom nikad objavljenom predgovoru za prvo izdanje Životinjske farme, Orvel piše kako je dobio inspiraciju da napiše ovu knjigu:
„… video sam dečaka od oko deset godina kako upravlja ogromnim konjem upregnutim u kola. Šibajući ga kad god bi pokušao da skrene s uske staze. Kad bi takve životinje samo postale svesne svoje snage, pomislio sam, ne bismo imali takvu moć nad njima, a čovek izrabljuje životinje na isti način kao što bogati izrabljuju proletarijat.“
Sada, skoro 80 godina otkako je objavljena, Životinjska farma je aktuelnija nego ikad. Pre svega kao kritika svakog sistema u kome mali broj bogatih i moćnih eksploatiše i drži u ropstvu sve ostale ljude.
Slične knjige:
Nedavno gledane knjige:
